Ovo je postalo kultno mesto. Mozete li da zamislite da u Beogradu, gradu od preko 2,5 miliona stanovnika, postoji samo jedan pravi, autenticni bombondžija, produkt nekih davno zaboravljenih vremena?
Sadašnji vlasnik je uspeo da sačuva i nastavi ono što je još zapoceo njegov deda 1936. godine. I zaista, nije samo tradicija u pitanju već je i kvalitet proizvoda na zavidnom nivou… Ratluci različitih vrsta, žele i druge vrste bombona donose radost vec skoro 80 godina Beogradjanima svih generacija. Mala radnja- od 28m2 koja odoleva vremenu nalazi se u centru Beograda u ulici Gavrila Principa.
Verujem da ima onih koji, kao i ja, vole uz kaficu da se zaslade. Danas se u kafićima uz kafu obično posluži neki kolačić ili čokoladica. Nekada je bio običaj, što su retke kafane i sada zadržale, da se uz kafu posluže ratluk i kisela voda. Zato ja volim, kad sam u prolazu, da svratim kod Bombondžije i kupim ratluk da uživam uz jutarnju kafu. Sama pomisao na sve te proizvode u njihovoj radnji me raduje.
Kad uđete i osetite miris svežeg ratluka, poželite odmah da ga pojedete. S obzirom da je to porodični posao, dnevno se prave relativno male količine ratluka, oko 50kg, i način izrade je sasvim drugačiji od industrijske proizvodnje. Sirovinska baza je ista, ali receptura i zanatska izrada nisu. Ovde se ne dodaju aditivi zato što se danju kuva, noću se ohladi i sutradan se ručno seče i odmah svež rasproda.
Prave se razne vrste ratluka, od klasičnih sa orasima do mog omiljenog ukusa sa pistaćima. Imate i od ananasa, čak i od, danas nezaobilazne, brusnice. Jedina mana je što kad kupite ne možete stati dok sve ne pojedete. 
Drug, koji živi preko puta Bombondžije, kaže da možeš da naručiš kakav god ratluk želiš, bilo kog ukusa i boje i oni mogu da vam naprave!
Osim ratluka radnjicu krasi nekoliko vrsta tvrdih bombona sa ukusom mentola, jagode, maline, žele bombone, lizalice, krive i ravne luše… Mlečne karamele, koje se još uvek mešaju ogromnom varjačom a onda seku na kockice, takođe su im jedan od specijaliteta. Bombonska masa, koja izlazi vrela, se mesi na mermernom stolu, kao i pre 75 godina. Ona se brzo hladi i onda se dodaju aditivi i boje. Od nje se prave tvrde, svilene bombone i lizalice. Lizalica ili kako smo ih nekad zvali „lilihip“ ima raznobojnih, šarenih i u obliku kišobrančića…
Možete biti sigurni da ćete u ovoj radnji dobiti savršene, sveže i kvalitetne proizvode za koje imate utisak da su pravljeni baš za vas, širok osmeh i dobru uslugu.
Jedina mana je što, ako nemate meru, možete lako da se ugojite uživajući u finom ratluku koji vam se topi u ustima…
Ako niste nikada bili moja preporuka je da obavezno svratite.
Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?
Bila je neka emisija o njima, o tome kako su sa dve vrste ratluka, koje je pravio njihov deda, došli do nekih , mislim, dvanaest vrsta…ono, kako pričaju o svom poslu, sa osmehom na usnama, govori da je u svaki proizvod ugradjena i ljubav – tako da nije ni čudo da svi hvale njihov ratluk. Treba ceniti svaki porodičan posao, a naročito ovakav – pun tradicije.
Zivela sam preko puta radnje i skoro sve sam probala, sve im je odlicno, ratluk neprevazidjen!!!
Imate ocenu 10. Svi ratluci su predivni. Ostalo nisam jos probala.
pa bas sam htela da navesem najbolji ratluk u gradu ali preduhitrena sam
svaka cast,kvalitet se ceni..ko nije probao neka pozuri,ratluk se bukvalno topi u ustima,savsen je..
Bio sam tamo super su svi
a tek one gomile slatkoga 
Malo je nezgodno stići do tamo jer je mimo glavnih puteva u gradu, ali vredi. Kada je vreme posta, obavezno tamo kupujem ratluk, a naročito me oduševljava onaj sa suvim šljivama. Ubedljivo je najbolji ratluk, pa ga čak šaljemo i prijateljima u inostranstvo.
Činjenica da još uvek postoje ovakva mesta zvuči gotovo romantično, podseća na neka prošla i puno lepša vremena.
Obozavam ratluk koji se ovde prodaje
Bas sam juce bio u ovoj radnji. Cene su im malo vise nego obicno ali nije mi zao. Bonboni su prelepi, nemaju mane, uvek kupim malo vise da ostane bar za par dana…
Lepo je sto jos uvek postoje prodavnice koje podsecaju na davna vremena
Slažem se da je ovo prava stvar i nešto što je zamrlo kod nas za razliku od naprimer Belgije i Švajcarske da se ovakvi zanati održavaju sa velikim uspehom. Trebala bi država stimulisati ovakve proizvođače ili bar smanjiti poreska opterećenja.