Atelje 212 – Gospoda Glembajevi

Toliko toga se isprecilo izmedju mene i starih izopacenih Glembajeva…Prvo obrazovni sistem koji mi je lektiru olaksao za ex YU za pisce… Onda ona odurna medijska halabuka oko pompezne Krlezine rehabilitacije na BG sceni posle XYZ godina, a sve kao zahvaljujuci nevidjenom mentalnom podvigu (nadam se uskoro bivseg) upravnika Ateljea… Zatim silni tekstovi koji su sa premijere izvestavali o creme de la creme estrade, ozbiljno nabrijanom za prve redove i kulturni dogadjaj godine…

Na kraju, tu je i bezobrazno skupa karta koja iznosi citavih 2000 dinara. Covek bi u najmanju ruku pomislio da su special guest star-ovi Piter O Tul, Ser Majkl Kejn, Ser Son Koneri i Monika Beluci… Kada se vazduh procistio od krzna, tompusa, bliceva i euforije, odgledala sam predstavu ko sav normalan svet, zeljna dramskog klasika koji nije Cehov ili Sekspir.

Drama se odvija u toku jedne noci, za vreme porodicnog okupljanja koje treba da uvelica proslavu porodicne firme. Leon Glembaj, neuklopljeni sin prvenac, vraca se kuci posle dugogodisnjeg odsustva iz porodicnih i kompanijskih moralnih i finansijskih mahinacija. Osetljiv na nepravdu, iskreno je zgadjen nad nemilosrdnoscu svoje porodice i resen da tu noc istera na cistac dugogodisnje intrige i zataskane skandale. U sukobu generacija i autoriteta zrtva postaje dzelat, a dekadentni nobles-  zrtva. Stari tekst zacudjujuce zivahno zvuci u domacem okruzenju u kom su novonastale elite osvanule medjusobno jos bolje ukalkulisane nego sami Glembajevi…

Scena je postavljena a kostim zamisljen tako da ne odvlace paznju sa Krlezinih vanvremenskih recenica, koje su opet, za ovu priliku ukrocene upravo onoliko koliko je publici potrebno da ih tecno prati i gradi dramu. Pleksiglas u obliku lavirinta (dominira scenom na pocetku predstave) verovatno treba da asocira na zamrsene porodicne odnose, ali i pored postavljenih mikrofona predstavlja zvucnu barijeru i otezava razumevanje izgovorenog teksta.

Predstavu treba pogledati samo zbog apsolutno spektakularnog Nikole Ristanovskog (Leon Glembaj)! Ovako dominantnu pozorisnu pojavu nisam videla jos od Branimira Popovica u Turneji. Makedonski glumac bukvalno nosi celu predstavu nevidjenom energijom i harizmom. Vise nisam ni sigurna da li je ostatak ansambla zamisljen samo kao zvucni scenski dekor? Ako to i nije bila rediteljeva (Jagos Markovic) svesna namera slobodno mogu reci da su doajeni poput Djuze Stoiljkovica, Tanasija Uzunovica i iskusnog Svetozara Cvetkovica ostali gotovo neprimetni, uz castan izuzetak Slovenca Borisa Cavazza (glava burzujske porodice) koji se nadigrava u verbalnim duelima sa nadahnutim Ristanovskim…

Mladji clanovi ansambla su ili blago uplaseni od sopstvenih uloga (Radmila Tomovic) ili poprilicno napaljeni (Branislav Trifunovic i Mladen Sovilj) u zelji da ostave utisak. Anica Dobra u ulozi Barunice Castelli je mlak, razocaravajuc izbor i jedino zajednicko im je broj godina. Barunica, simbol zenskog erosa i beskurpulozne srebroljubive manipulacije u Anicinom izvodjenju ima mangupski manirizam i gestikulaciju od kog ova glumica nikako da se distancira… Ni traga od zadivljujuce i hipnotisuce domine koja muskarcima muti um i od koje zastaje dah…

 

Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?

Atelje 212 - Gospoda Glembajevi, 4.6 out of 5 based on 8 ratings



Ovaj unos je objavljen pod Pozorište. Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na Atelje 212 – Gospoda Glembajevi

  1. pahuljce kaže:

    nakon procitanog teksta/kritike, ne znam vredi li potrositi i dinar na ovu predstavu?!
    mislim da mi je pametnije da pogledam glembajeve u izvedbi nekog mladog, amaterskog ansambla sastavljenog od ljudi koji se trude da odglume zadatu ulogu, a ne sami sebe, kao sto to rade vec proslavljeni glumci.

  2. Toronto kaže:

    Super prikaz predstave a ja jedva cekam da dodjem u Bgd. i potrosim 4.000 na dve karte pa da podelimo utiske na ovom mestu!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

  1. Komentari ne smeju sadržati psovke, preteće, rasističke, vulgarne, šovinističke ili na bilo koji drugi način uvredljive poruke.
  2. Molimo posetioce Oceni portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
  3. Zabranjeno je lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
  4. Redakcija Oceni ima pravo da ne objavi komentare koji nisu saglasni sa pravilima 1, 2 i 3.
  5. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Oceni.rs a autor samim činom slanja komentara potvrđuje da je upoznat sa Uslovima korišćenja i da je sa njima saglasan.
  6. Komentarišite proizvod, uslugu ili temu članka uopšte samo ukoliko imate lično iskustvo. Možete komentarisati i kvalitet samog članka i to koliko Vam je autor ovim člankom pomogao da potvrdite ili promenite mišljenje o temi kojom se članak bavi. Nemojte slati generičke komentare "super je", "divno je", "baš je dobro" i sl.. Takve komentare više nećemo objavljivati. Nemojte kao komentare slati podatke ili činjenice koje je autor već napisao u samom članku. Ni takve komentare nećemo objavljivati. Postoji i drugi način da se poveća stanje Oceni.rs kredita, pisanjem sopstvenih članaka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Pre klika na dugme Predaj komentar uključi ovu opciju ukoliko želiš da na svoju mail adresu dobiješ notifikacije o novopridošlim komentarima na ovaj članak

Možete se prijaviti da dobijate notifikaciju o novopristiglim komentarima na ovaj članak.
To možete uraditi tako što ćete svoju email adresu uneti OVDE.