Seri Smit, Vestalkina prica

Mama je za rodjendanski poklon pre par meseci dobila knjigu „Vestalkina prica“, i kada sam procitala ukratko o cemu se radi u knjizi, moram priznati da mi je na prvi pogled zvucala poprilicno zanimljivo.

Knjiga obradjuje period Rima, 63. godina pre nove ere, i predstavlja ispovest jedne od sest vestalki. Za one koji ne znaju, vestalke su bile pazljivo odabrane device koje su simbolicno cuvale Rimsku republiku, odrzavajuci vatru u hramu boginje Veste, nikada je ne paleci opet, vec samo ne dopustajuci joj da se ugasi.

Emilija, glavni lik u knjizi, je po navrsetku seste godine izabrana da bude vestalka, i to je smatrano ogromnom cascu za porodicu iz koje je vestalka odabrana. Kako je kasnije saznala, njen izbor za ovaj polozaj je bio samo farsa. Ceo zivot je provela pod stalnim nadzorom, bez ikakve slobode, niko nije smeo u oci da je pogleda jer je to donosilo nesrecu, i obavljala je stalno jedan te isti posao. Ipak, pala je u iskusenje i pocinila je smrtni greh za vestalku, i kao gresnica je osudjena na smrt. Zivu su je zakopali u grobnicu i u svojim poslednji trenucima ona se priseca celog svog zivota.

Dopada mi se tema kojom se knjiga bavi, istorijski roman sa dirljivom ljubavnom pricom u cijem sredistu se nalazi hrabra zena koja vodjena srcem donosi, na izgled, pogresne odluke. Knjiga ima 375 strana, i s obzirom da mi se u nacelu dopada ideja i tema, moram priznati da me je oko 150. stranice malo smorila. Previse je opisa ceremonija kojima je Emilija prisustvovala, previse rituala i zrtvovanja. To sve cini 2/3 knjige i ko ne voli preopsirne opise, ovo nije knjiga za njega.

Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?

Seri Smit, Vestalkina prica, 4.5 out of 5 based on 4 ratings



Ovaj unos je objavljen pod Knjige. Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na Seri Smit, Vestalkina prica

  1. beba kaže:

    Volim ovu tematiku ali ne mogu reci da mi se svidela knjiga. Nista posebno, rekla bih osrednja.

  2. TacaTasa kaže:

    Dosadna mi je knjiga. Ne dopada mi se nikako.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

  1. Komentari ne smeju sadržati psovke, preteće, rasističke, vulgarne, šovinističke ili na bilo koji drugi način uvredljive poruke.
  2. Molimo posetioce Oceni portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
  3. Zabranjeno je lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
  4. Redakcija Oceni ima pravo da ne objavi komentare koji nisu saglasni sa pravilima 1, 2 i 3.
  5. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Oceni.rs a autor samim činom slanja komentara potvrđuje da je upoznat sa Uslovima korišćenja i da je sa njima saglasan.
  6. Komentarišite proizvod, uslugu ili temu članka uopšte samo ukoliko imate lično iskustvo. Možete komentarisati i kvalitet samog članka i to koliko Vam je autor ovim člankom pomogao da potvrdite ili promenite mišljenje o temi kojom se članak bavi. Nemojte slati generičke komentare "super je", "divno je", "baš je dobro" i sl.. Takve komentare više nećemo objavljivati. Nemojte kao komentare slati podatke ili činjenice koje je autor već napisao u samom članku. Ni takve komentare nećemo objavljivati. Postoji i drugi način da se poveća stanje Oceni.rs kredita, pisanjem sopstvenih članaka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Pre klika na dugme Predaj komentar uključi ovu opciju ukoliko želiš da na svoju mail adresu dobiješ notifikacije o novopridošlim komentarima na ovaj članak

Možete se prijaviti da dobijate notifikaciju o novopristiglim komentarima na ovaj članak.
To možete uraditi tako što ćete svoju email adresu uneti OVDE.