Brestska Tvrđava (Brestskaya krepost/Fortress of War 2010.)

Film govori o herojskoj odbrani Brestske tvrđave. O ljudima, koji su učestvovali u prvom oružanom sukobu sa armijom fašističke Nemačke, koja je krenula u kampanju osvajanja Evropskog dela Sovjetskog Saveza. Ovo se zbilo na dan 22. juna 1941. godine. Film govori o heroizmu i muškosti na jednoj strani i osvajačkoj surovosti s druge strane.

Sa dokumentarnom tačnošću opisuju se događaji koji su se zbili u prvim danima odbrane. Opisana su glavna tri uporišta i njihovi komandanti. Komandant puka, Petar Mihajlovič Gavrilov, komesar Efim Mojsijevič Fomin i komandant devete pogranične oblasti, Andrej Mitrofanovič Kiževatov. Ono što povezuje sve ove heroje je priča Saške Akimova. On je prikazan kao očevidac događaja koji su prikazani u filmu.

U pitanju je umetnički film, koji se bazira na stvarnom događaju. Ono što je meni nejasno je zašto su petnaestogodišnjeg Peču Klipu, jednog od malobrojnih preživelih učesnika u odbrani Brestske Tvrđave, nazvali izmišljenim imenom Saška? Film je posvećen herojima Brestske Tvrđave koji su je branili čitava dva meseca! Ovo nije samo film o ratu, već i o odnosima među glavnim junacima. Osnovna ideja filma formulisana je u natpisu pronađenom na zidu jednog od kazamata „UMIREM, ALI SE NE PREDAJEM“. To nas dovodi bliže odgovoru na pitanje zašto branioci Brestske Tvrđave nisu poklekli? Zašto su je branili, iako su znali da su opkoljeni i da pojačanje neće stići? Iako su se našli u nemogućoj situaciji oni se nisu predali, niti su odstupili. Ključna pozicija filma je istorijska tačnost. To je umetnički film, koji više naginje dokumentarnoj rekonstrukciji, uzevši u obzir da su događaji, opisani u filmu, prikazani sa istorijskom tačnošću. Autentičnosti filma ide u prilog i to što je sniman u samoj Brestskoj Tvrđavi, a snimali su ga ruski i beloruski kinematografi.

Može se reći da je ovo jedan od najboljih ratnih filmova snimljenih u poslednje vreme. Nivo izmišljenog je minimalan, kako bi se što bolje prikazale istorijske činjenice. Brestska tvrđava je mesto gde su Nemci izgubili 5% svojih pripadnika Istočnog Fronta u prvoj nedelji rata.

Preporučujem film svima, koji žele da pogledaju realan ratni sukob, a ne Rambo Komandosa koji kopljem juriša na tenkove i pobeđuje. A svima onima koji se danas zanose Hitlerom i nacistima, predlažem da u ovom filmu pogledaju kako stvari stoje…



Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?

Brestska Tvrđava (Brestskaya krepost/Fortress of War 2010.), 5.0 out of 5 based on 7 ratings



Ovaj unos je objavljen pod Film. Zabeležite stalnu vezu.

8 reagovanja na Brestska Tvrđava (Brestskaya krepost/Fortress of War 2010.)

  1. Nefertiti kaže:

    Još jedan odličan ruski film koji dosta realno dočarava šta se dešavalo, kao i samu psihologiju likova…surovost rata je stvarno teško gledati, ali bolje je odgledati jedan ovakav film, naročito ruski, nego bilo koji „ramboistički“.

  2. Zephyr kaže:

    Odlican ruski film. Veoma realno prikazana bitka kao i sama psihologija likova u stresnim situacijama. Izuzimajuci politicke konotacije i ostale komentare, film kao film je odlican.

  3. Katarina Jovanov kaže:

    Moram da se ispravim. Nemam ništa protiv ruskog naroda, ali mi je toliko loše bilo posle ovog filma. Svi oni leševi i opšte stradanje i propast. Htela sam da ospem drvlje i kamenje po nekadašnjoj sovjetskoj vrhuški i kasnije… ma bolje da ćutim.

  4. Bojan Frajlic kaže:

    Neverovatno dobar film. Rusi su jos jednom opravdali svoju kinematografiju verno prikazujuci hrabrost, pozrtvovanost i najdublja osecanja.

  5. Che007 kaže:

    „Grozno! Ruski Pearl Harbor. Prosto da čovek ne poveruje. Svoj narod ostaviti ovako, na milost i nemilost neprijatelju. I onda narod u Srbiji očekuje da im Rusi pomognu ili da ih zaštite. Ko god mašta o Ruskoj pomoći, trebalo bi da pogleda ovaj film. Još sam gledala jedan poludokumentarni film o užasu Staljinovske politike razvoja posleratnog SSSR-a. Oni su čitav jedan grad potopili vodom, da bi izgradili hidroelektranu. Zamislite da neko u Srbiji reši da napravi hidroelektranu, tako što će planski raseliti i potopiti ceo Novi Beograd i Bežanijsko groblje. Dakle rusi, daleko vam lepa kuća…“

    I kakve veze ima sad film koji si odgledala sa ruskom pomoci Srbiji? Prvo, Staljin nije bio Rus, drugo, govorimo o periodu totalitarne drzave, trece, ne mozes izjednacavati proslost i sadasnjost, cetvrto, koga su ubijali piloti NATO pakta u Srbiji 1999.godine? Daleko im lepa kuca…

    Sto se filma tice, realno je opisan sam tok bitke, vidi se da su se maksimalno trudili da docaraju svu surovost rata, koja je bila izrazena narocito na teritoriji SSSR-a, kao i hrabrost branilaca, koju, svesni da nece dobiti nikakvu pomoc, ostaju da brane tvrdjavu, dokazujuci tako da su im je cast,dostojanstvo i sopstvena otadzbina vazniji cak i od zivota…

  6. Katarina Jovanov kaže:

    Grozno! Ruski Pearl Harbor. Prosto da čovek ne poveruje. Svoj narod ostaviti ovako, na milost i nemilost neprijatelju. I onda narod u Srbiji očekuje da im Rusi pomognu ili da ih zaštite. Ko god mašta o Ruskoj pomoći, trebalo bi da pogleda ovaj film. Još sam gledala jedan poludokumentarni film o užasu Staljinovske politike razvoja posleratnog SSSR-a. Oni su čitav jedan grad potopili vodom, da bi izgradili hidroelektranu. Zamislite da neko u Srbiji reši da napravi hidroelektranu, tako što će planski raseliti i potopiti ceo Novi Beograd i Bežanijsko groblje. Dakle rusi, daleko vam lepa kuća…

  7. Puno je leseva i filmu ali na obe strane,konacno realan film o drugom svetskom ratu,a cini mi se da nisam dosad pogledala bolji i realisticniji ratni film.

  8. Mirko kaže:

    Odličan film. Svakom bih preporučio da ga pogleda. Mada, iako mali dečak ima jako važnu ulogu u filmu, i mogao bi biti zanimljiv deci, nije baš za njih, s obzirom na veliki broj leševa u pojedinim scenama. U filmu je prikazano mnogo raznih likova. Od onih koji hrabro umiru, kao da im život ništa ne znači, do kukavica i onih koji će briznuti u plač shvativši da im spasa nema i da će poginuti pre ili kasnije. Sviđa mi se što je film realan. Lik dečaka je izmišljen. Zapravo se niko nije živ izvukao odatle, a rekonstrukciju događaja su izvršili našavši ratni dnevnik.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

  1. Komentari ne smeju sadržati psovke, preteće, rasističke, vulgarne, šovinističke ili na bilo koji drugi način uvredljive poruke.
  2. Molimo posetioce Oceni portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
  3. Zabranjeno je lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
  4. Redakcija Oceni ima pravo da ne objavi komentare koji nisu saglasni sa pravilima 1, 2 i 3.
  5. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Oceni.rs a autor samim činom slanja komentara potvrđuje da je upoznat sa Uslovima korišćenja i da je sa njima saglasan.
  6. Komentarišite proizvod, uslugu ili temu članka uopšte samo ukoliko imate lično iskustvo. Možete komentarisati i kvalitet samog članka i to koliko Vam je autor ovim člankom pomogao da potvrdite ili promenite mišljenje o temi kojom se članak bavi. Nemojte slati generičke komentare "super je", "divno je", "baš je dobro" i sl.. Takve komentare više nećemo objavljivati. Nemojte kao komentare slati podatke ili činjenice koje je autor već napisao u samom članku. Ni takve komentare nećemo objavljivati. Postoji i drugi način da se poveća stanje Oceni.rs kredita, pisanjem sopstvenih članaka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Pre klika na dugme Predaj komentar uključi ovu opciju ukoliko želiš da na svoju mail adresu dobiješ notifikacije o novopridošlim komentarima na ovaj članak

Možete se prijaviti da dobijate notifikaciju o novopristiglim komentarima na ovaj članak.
To možete uraditi tako što ćete svoju email adresu uneti OVDE.