Salaš 137

S obzirom da smo iz istočne Srbije (gde uglavnom dominiriju etno-kafane) supruga i ja smo želeli da osetimo čari jednog pravog vojvođanskog salaša i svega onog što nas tamo očekuje. Pretraživanjem preko interneta odluka je pala da to bude Salaš 137, nadomak Novog Sada (nekih 12km), u Čeneju (nalazi se u severo-zapadnom delu Novog Sada prema Temerinu). Otišli smo u oktobru 2010. godine, rezervaciju smo obavili preko interneta. Imaju sajt koji stvarno redovno ažuriraju (mi smo rezervisali ujutru oko 8:00h a oni su nas kontaktirali već nakon nepunih sat vremena).

Vreme nas je poslužilo, te godine oktobar je bio prelep pa je i sve ono što smo videli na Salašu bilo još lepše. Lako smo ga pronašli jer je tu put dobro obeležen, sa desne strane puta stoji velika tabla sa natpisom „SALAŠ 137“, nakon skretanja desno prolazi se automobilom kroz prelep drvored sve do velike drvene kapije samog salaša. Ukoliko pak želite, može vas na samom ulazu (pored table) sačekati kočija sa pravim vojvođanskim kočijašem i dva konja, koji će vas provesti kroz drvored, a zatim provozati kroz salaš.

Prvo na šta nailazite sa leve strane je parking za automobile gostiju (ima mesta za nekih tridesetak automobila) a sa desne škola jahanja, sa mnogo lepih konja koji jure, preskaču prepreke, mnogo dece koja jašu sa svojim trenerima. Nailazi se na staru, tešku, drvenu, visoku kapiju na kojoj otvarate vrata i ulazite. Nastaje oduševljenje za vaše oči i uši, navikle na gradsku vrevu. Kao da ste se našli u pesmi Đorđa Balaševića… Bili smo oduševljeni. Stare kuće, prelepa suvenirnica, restoran u starovremenskom stilu, zelena travica, svuda mnogo konja, na travnjacima ćete naići na koke koje kljuckaju, a iz restorana se čuje karakteristicna muzika tamburaša.

Ispred kućica, na travnjacima ili pored kaldrme stoji po koja stara stolica (naravno restaurirana, ofarbana živim bojama), po koji stari bicikl naslonjen o drvo, nekoliko bunara, stari drveni fijaker… Smešteni smo u sobu koja se nalazi u vrlo lepoj kućici. Unutrašnjost stvarno fascinira, stari masivni drveni francuski ležaj sa belim baldahinima od belog grubog platna postavljen na posebnu konstrukciju oko kreveta. Zavese od istog platna, starinski regali, ogledalo sa ukrasnim okvirom urađenim od gvožđa, pod star a izglancan do savršenstva, sa obe strane kreveta krpare. Grejanje u sobama je na stare kaljeve peći koje gosti sami lože, a postavljene su tako da ujedno greju sve prostorije. Kupatilo je ipak nešto gde vam je potrebna sva komocija i ono vas vraća u stvarnost i sadašnjost, pa i tu idu sve pohvale – i za higijenu i za izgled i za funkcionalnost kupatila. Smeštajem smo bili prezadovoljni, posteljina se menja dnevno i redovno se čisti.

Kuća u kojoj je smešten restoran zauzima centralno mesto na salašu. Restoran je uređen sa mnogo arhaičnih detalja koji podsećaju na davna vremena i boravak čine još prijatnijim. Svuda su starinske šarene tapete (izrađene od različitih vrsta materijala), gvozdeni lusteri, izobilje starih fotofrafija, što samog salaša, konja, što crno-belih portreta. Restoran ima veliku baštu ispred, mogućnost sedenja unutra je u samom prizemlju i na spratu gde vas vode drvene stepenice. Mi smo se uglavnom odlučivali za stolove na spratu, bilo nam je intimnije i simpatičnije. U restoranu mozete bez problema razgledati tradicionalno posuđe koje stoji u ormanima, alatke, pegle na policama, stare instrumente vojvođanskih tamburaša, ručne radove… Konobari vas dočekuju u nošnji, veoma ljubazni i elokventni. Što je najvažnije umeju vam prodati svoju uslugu.

Dolazim do stvari koja me je najviše oduševila a to je jelovnik. Mnogo starih vojvođanskih jela, počev od „Salašarske daske“ (predjelo na dasci), gibanice, carske pite, proje, supe sa domaćim rezancima, čorbe, rinflajša, jela sa roštilja, do gomboca sa šljivama, koha, štrudle sa makom i orasima, bundevare… Ispod svakog jela su u zagradi ispisani sastojci, a zatim poreklo svakog sastojka. Npr. (Zlatiborski sir koji svakog utorka i petka dolazi sa Zlatibora…).

Što se tiče pića, ista stvar, u meniju su upisane rakije kao dunjica, šljivica, kajsijica pa vam se prosto čini da dok čitate ne znate koja vam se pre pije. Vinska karta je takođe lepo uređena sa detaljnim obrazloženjem iz koje vinarije (ili domaćinstva) dolazi vino. Kad smo poručili vino videli smo da konobar stvarno dosta zna o svim vinima koje nudi, a nakon toga donosi na degustaciju nekoliko preporučenih vina (na račun kuće) nakon čega se za određeno odlučujete. Konobari su vrlo pristojni, ne streljaju vas pogledima, ne gledaju u vaše tanjire da li su prazni ili ne, već nenametljivo prilaze i uslužuju vas, uz šaljive ali vrlo pristojne opaske i pošalice. I da ništa ne bude prepušteno slučaju, po završetku obroka možete poručiti neku od cigara iz njihove velike ponude.

Vikendom uveče ćete uživati uz muziku tamburaša, a tokom celog dana se sluša muzika tog tipa. Ni preglasna ni tiha već one jačine koja je potrebna da vam bude još prijatniji ručak i boravak. Prilikom polaska sa salaša dobili smo na poklon suvenire iz njihove suvenirnice u lepim braon kao kartonskim kesicama uvezane rafijom.

Imate mogućnost jahanja konja, vožnje fijakerom, gađanje lukom i strelom, a ukoliko budete srećne ruke pa posetite salaš kad se tu nađe još neka zainteresovana grupa ljudi, otići ćete u organizovan lov. Ukoliko vam je potrebno imate i igralište za decu, sportske terene, mini teretanu i saunu. Ne mogu reći da su cene svima pristupačne jer nisu, ali vredi platiti za ovakvu oazu u kojoj će vam biti zadovoljena sva čula, naravno ako vam prijaju ovakve stvari.

Prenoćište za suprugu i mene sa doručkom smo platili 120 eura (dva noćenja), ručak za dva dana nas je izašao oko 40 eura, a večera u zavisnosti naravno od toga šta želite i koliko pijete… Dugo ćemo pamtiti ovaj oktobarski vikend na salašu. Ako ste ljubitelj svega navedenog, iskreno vam preporučujem ovakav malo drugačiji odmor, vikend ili bar jedno prijatno popodne.

Ukratko: odlican interesantan jelovnik, ukusna hrana, pitka vina, lepe rakijice, usluzni konobari, lepa muzika, lep ambijent.

Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?

Salaš 137, 4.6 out of 5 based on 14 ratings



Ovaj unos je objavljen pod Aktivan život, Putovanja, Restorani. Zabeležite stalnu vezu.

15 reagovanja na Salaš 137

  1. ElkaTheLady kaže:

    Biti na ovakvom mestu je stvarno poseban i nezaboravan doživljaj,makar otišli samo na ručak ili večeru i doživeti tamo zalazak sunca u ravnici.Ko može da plati neka obavezno obiđe i boravi na Salašu 137 bar jedno popodne.

  2. Robert Sausman kaže:

    Salas je odlican,ziveo sam godinu dana blizu salasa 137.Salas je iskljucivo za pevace,politicare i ostalu elitu.Na salasu je i ergela sa divnim konjima,sve u svemu za duboke dzepove.

  3. malabuba kaže:

    ne osporavam lepotu salasa, same lokacije i ambijenta, kao i uslugu, ali 120 evra za dva nocenja je mnogo.

  4. EdvardBurns kaže:

    Jel bilo struje svo vreme dok ste bili tamo :)

  5. Smaka7 kaže:

    Svima bih preporucio da svrate ovde, hrana je predivna!

  6. olgica1 kaže:

    Ovde sam bila i bicu.Nema sta tu da se pise mnogo to treba otici videti i doziveti lepotu nasih krajeva.

  7. anak kaže:

    Ipak je to mnogo novca za ono sto ste dobili!Mnogo atraktivnija mesta se mogu posetiti za te pare!

  8. junior kaže:

    Sada su odjednom postali popularni „salasi“ pa tako sada ima Cenejski Salas, salas l37 i ostali da ih sada nenabrajam. Medjutim iz tih salasa se kriju moderna turisticka zdanja koja se kriju pod nazivom salas. Zna se dobro sta je salas i kako je on izgledao. Uglavnom bez struje, sa zemljanjim podovima malim sobama i kuhinjama. Oni su deo jedne tradicije i zivota tih ljudi ne mogu da dam za bilo koji takav novokomponovani“salas“ pozitivnu ocenu niti da se izjasnim pohvalno

  9. lloncar kaže:

    Nekada beše odlično mesto za pobeći od svakodnevnice, sada samo još jedno „fancy“ mesto u nizu i sve što uz to ide (cene su blago rečeno „skidanje kože sa leđa“).

    • sandra jez kaže:

      Nisam odusevljena uslugom.Ocajni su…ako kao obican putnik namernik svratis na pice ili rucak ne verujem da ces naici na ljubaznost osoblja. Mi smo bili u prolazu i svratili smo, seli smo za sto ali posto nismo VIP-ovci konobar nas je krajnje neljubazno zamolio da ustanemo jer se moramo najaviti.Razocarana sam u jedno tako izvikano mesto da nisam stigla okolinu ni da razgledam. Na brzinu sam virnula i u cenovnik i, iskreno, bilo mi je drago sto nismo ostali jer ne znam da li bi podneli finansijski njihove cene.

  10. hedonista kaže:

    Uvodni tekst je odlican samo kad ukljucite troskove dolaska/benzina dva dana za dve osobe je oko 200 eura a ko to sada moze da sebi priusti!

  11. Beer Drinker kaže:

    Upravo kao što reče kolega ispod: baš ono (i oni)od čega bi hteli da pobegnete dočekuje vas tamo! Mislim da su ovi objekti baš za njih i pravljeni, jer retko ko od normalnih ljudi može da priušti sebi vikend koji košta kao letovanje u Grckoj.

  12. gargamel kaže:

    salas 137 je stvarno divno mesto za odmor.. tisina, dalje od grada… ali svake godine povecavaju cene. plus postao je steciste raznih pevaljki, od kojih normalan covek upravo zeli da se skloni i pobegne. plus koliko se secam u prethodnih par godina desilo se i neko ubistvo bas ispred njega – nekog mafijasa. tako da ako obican covek zeli da obidje neki salas u vojvodini ja mu ne bih preporucio ovaj iz navedenih razloga. moze bilo koji drugi – a ni oni svojom lepotom i ugodjajem ne zaostaju za ovim

  13. bocap kaže:

    Salaš 137 je predivno mesto za odmor. Beg iz gradske vreve i gužve. Mesto je odlično dizajnirano i verno odlikava vojvođanske salaše sa kraja XIX i početka XX veka. Ambijent, usluga i dobar jelovnik prosto mame na vikend odmor. Cene nisu pristupačne ali definitivno vredi prenoćiti ili bar ručati u originalnom seoskom okruženju. Svadbe priređene na ovom ili sličnim salašima su neponovljive.

  14. dragana kosic kaže:

    Tekst je savrsen,a salas 137 prelep.Ali sve je izkomercijalizovano.Ko danas za 2 dana za dve osobe ima da da minimum 200 Evra?Ja sam sluzbemo bila i na ovom salasu,kao i na drugim aktuelnim mestima u poslednjih par godina.Ali ovaj salas je preskup.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

  1. Komentari ne smeju sadržati psovke, preteće, rasističke, vulgarne, šovinističke ili na bilo koji drugi način uvredljive poruke.
  2. Molimo posetioce Oceni portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
  3. Zabranjeno je lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
  4. Redakcija Oceni ima pravo da ne objavi komentare koji nisu saglasni sa pravilima 1, 2 i 3.
  5. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Oceni.rs a autor samim činom slanja komentara potvrđuje da je upoznat sa Uslovima korišćenja i da je sa njima saglasan.
  6. Komentarišite proizvod, uslugu ili temu članka uopšte samo ukoliko imate lično iskustvo. Možete komentarisati i kvalitet samog članka i to koliko Vam je autor ovim člankom pomogao da potvrdite ili promenite mišljenje o temi kojom se članak bavi. Nemojte slati generičke komentare "super je", "divno je", "baš je dobro" i sl.. Takve komentare više nećemo objavljivati. Nemojte kao komentare slati podatke ili činjenice koje je autor već napisao u samom članku. Ni takve komentare nećemo objavljivati. Postoji i drugi način da se poveća stanje Oceni.rs kredita, pisanjem sopstvenih članaka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Pre klika na dugme Predaj komentar uključi ovu opciju ukoliko želiš da na svoju mail adresu dobiješ notifikacije o novopridošlim komentarima na ovaj članak

Možete se prijaviti da dobijate notifikaciju o novopristiglim komentarima na ovaj članak.
To možete uraditi tako što ćete svoju email adresu uneti OVDE.