Lazarev kanjon

Veliko je razočarenje što ogroman broj ljudi u našoj zemlji mašta o nekim dalekim predelima i destinacijama, a ne zna da mnoge od tih prirodnih lepota može videti i u svojoj zemlji. Mogao bih dugo nabrajati mnoge destinacije koje vredi obići i videti, ali sam za ovaj put izdvojio jedno posebno mesto, jedan poseban kanjon- spomenik prirode 1. kategorije, Lazarev kanjon.
Ovaj biser naše zemlje se nalazi u istočnoj Srbiji, na 21. kilometru od Bora, u neposrednoj blizini sela Zlot.
Njega odlikuju izuzetno raznovrsna flora i fauna, kao i mnoštvo zaštićenih životinjskih vrsta.
Na samom ulasku u zaštićeno područje bivate fascinirani onime što vas okružuje. Pogled vam privlače slap Lazareve reke i veliki viseći most medju krošnjama drveća. Takodje vas fascinira i potpuni mir i tišina koji predstavljaju pravi spokoj.
Nedaleko od visećeg mosta se nalazi ulaz u Lazarevu pećinu, prvu pećinu iz kompleksa Zlotskih pećina. Pećinu ne možete posetiti sami zato što je zatvorena, ali naravno postoji vodička služba koja vas provede kroz osvetljenu pećinu i kroz veoma slikovita objašnjenja opiše samu geološku i istorijsku pozadinu ovog objekta koja je izuzetno bogata.

Po završetku tog obilaska, asfaltirana stazica koja nestaje medju krošnjama vas vodi do vidikovca broj 1 i do pećine Vernjikica. Laganim korakom i sa stajanjem na vidikovcu se ubrzo stiže do ulaska u Vernjikicu. Ona je takodje zaključana, ali ovde nema vodičke službe i osvetljenja, tako da vas posle kraćeg savladavanja prepreka i preskakanja metalne ograde put vodi u potpuno novu avanturu… Sem tihog kapanja vode sa gornjih slojeva i vaših koraka u pećini vlada potpuna tišina. U pećini ne postoji ni jedan izvor svetlosti, tako da vlada potpuni mrak i kretanje bez dobre lampe nije mnoguće. I pored potpunog mraka nemoguće je izgubiti se zato što se pod lampom jasno vidi asfaltirana staza koja je ostala tu iz nekih ‘svetlijih dana’ ove pećine koja vas vodi kao neki nemi vodič kroz predele pod stalaktitima i stalagmitima (pojmovi poznati kao pećinski nakit). Treba napomenuti da Vernjikica ima najviši hol na Balkanu koji iznosi 61 metar.

Posle skoro jednočasovnog tumaranja po tami opet vidite svetlost dana i opet ide savladavanje metalne ograde… Put vas vodi nazad do vidika 1, da bi nesto nepreglednijom, strmijom i težom stazom krenuli ka vidiku broj 2.
Posle polučasovnog zahtevnijeg uspona kroz šumu i rastinje izlazite na makadamski put, koji vas ubrzo upućuje na vidik broj 2. Sam pogled sa njega je prosto fascinantan i neopisiv rečima. Vidik gleda na deo samog kanjona ispod vas i ogromno prostranstvo šume oko kanjona. Sa vidika se takodje mogu videti i orlovi u letu, ili divokoze koje se spretno kreću liticama.
Put vas dalje vodi nazad do Lazareve pećine i visećeg mosta. Prelaskom mosta krećete puteljkom koji vas vodi do ulaza u sam kanjon. Najduži i najdublji, a ujedno i najnepristupačniji kanjon ovog dela Srbije koji nikad nije u potpunosti istražen.
Ali to je već potpuno nova avantura koju ćemo ostaviti za neki drugi put…

Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?

Lazarev kanjon, 4.5 out of 5 based on 35 ratings



Ovaj unos je objavljen pod Aktivan život, Putovanja. Zabeležite stalnu vezu.

39 reagovanja na Lazarev kanjon

  1. DjordjeNis kaže:

    Naravno,upravo to…Ova lokacija je i suvise ‘divlja’ i prirodna tako da nema puno smestajnih kapaciteta,da je drugacije i tu bi turisticka organizacija smislila nesto…

  2. neancy kaže:

    Ovaj kanjon kao i mnogi druge prirodne lepote su zapostavljene,jer se promovišu samo mesta gde turističke organizacije debelo zarađuju

  3. Marina Milojkovic kaže:

    u nasoj zemlji toliko lepote ima, nedostaje samo inicijativa sa pravog ili boljereceno prvog nivoa!

  4. schneewitchen kaže:

    Odlican clanak, pridruzujem se pohvalama. Pre 15 godina, u osnovnoj skoli su nas vodili u ove pecine na ekskurziju. Naravno, deci je najvaznije da nemaju casove tako da i ne shvataju stvarno sta posecuju. I pored nedovoljne promocije od strane drzave, navela bih kao problem i skolski sistem. Od malih nogu kroz ekskurzije treba da se gradi odnos prema prirodnim vrednostima koje posedujemo. Nemacka i Francuska organizuju ekoloske radne kampove za mlade, koji pomazu da se ocisti neka recica ili deo neke sume i odziv za to je odlican. Kampuje se u prirodi i kada se da svoj doprinos zastiti neceg prelepog, onda je i shvatanje o znacaju ocuvanja prirode mnogo vece. Kod nas postoje NVO koje to promovisu, ali treba nam veca podrska gradova, pod ciju teritoriju potpada to dobro.

  5. Goran Seles kaže:

    Da li je u blizini dozvoljeno kampovanje ili slicne aktivnosti nisu predvidjene?

  6. DjordjeNis kaže:

    S’ obzirom da je pecina zatvorena metalnom kapijom u njoj se od zivotinjskog sveta jedino nalazi vise raznih vrsta slepih miseva.Ali i da je otvorena drugih zivotinja ne bi bilo,posto retko kojoj zivotinji prija potpuni mrak. :)

  7. StefiNis kaže:

    U potpunosti te kapiram za ovo „obicni ljudi“.
    Vecina ne vidi draz u tome, ali postoji i ona nekolicana koji znaju na sta mislis. ;)
    Kazi mi jos nesto sto me interesuje:
    Sto se tice zivotinjskog sveta, koliko je izrazen i da li uopste postoji (pitam za pecinu konkretno) ?

  8. DjordjeNis kaže:

    Potpuno si u pravu Milose.Ali to je zato sto su potpuno neinformisani,a ta neinformisanost i nezainteresovanost proizilazi iz toga sto na turama po zemlji ne mogu da se zarade pare…Agencije na turama po inostranstvu uzimaju po coveku od 30e-60e,a na ovim domacim turama to ne moze biti vise od 10e…E tu je njima problem,nedovoljno para da utoli njihovu zedj…

  9. DjordjeNis kaže:

    Stefi pecina ostavlja nesvakidasnji utisak.Toliko je tiha i misticna i toliko smiruje da je to neopisivo…Sta vise ono sto bi ljude koji nisu do sad boravili na slicnim mestima najvise fasciniralo bio bi potpuni mrak pecine.’Obicni’ ljudi ne shvataju pravi pojam potpunog mraka. :)

  10. Milos Kocic kaže:

    Puno je ovako lepih mesta u našoj maloj Srbiji. Ovo je tipičan primer kako ni jedna od ovih lepota nije adekvatno prezentovana i poznata ljudima u Srbiji. Turističke agencije će vas udaviti pričom o dalekim krajevima i njihovim lepotama a verujem da o ovakvom biseru zapravo ne znaju ništa da vam kažu. Prirodne lepote su dakle tu, na potezu smo mi ne tako vredni Srbi da uvidimo te lepote i uputimo ljude na ovakva mesta. Hvala za članak veoma sadržajan i lep.

  11. StefiNis kaže:

    Sve pohvale za članak. Dokaz da je Srbija i te kako bogata zemlja, pre svega prirodom koja je okružuje.

    Interesuje me samo, zaključno iz navedenog teksta (a predpostavljam da si makar „zavirio“ u pećinu), kakav je utisak ostavila Vernjikica?

  12. drgogic kaže:

    Kako sam i sam iz istocne Srbije preporucujem svima da posete Lazarev kanjon i ulepsaju sebi dan uzivajuci u pravim prirodnim lepotama kao sto sam i ja uzivao prilikom posete ovom mestu pre par godina. Svaka preporuka!

  13. DjordjeNis kaže:

    Da,naravno,tu se potpuno slazem.Neki delovi istocne Srbije su izuzetno zahtevni i moglo bi se reci ekstremni,tako da je pored osnovne planinarske opreme bitna i dobra obuca.A da vredi,vredi… :)

  14. Dexy kaže:

    Istocna Srbija je prebogata ovakim predelima, to govorim jer sam obisao sve te gradove, doduse poslovno, ali sam resio da cim nadjem slobodno vreme od bar pet dana idem da se posvetim putovanju po toj prelepoj prirodi pocev od Rtnja, pa sve sto saznam ukljucujuci i Lazarev kanjon. I jos nesto; covek treba da se spremi za malo suroviju prirodu kad krene u taj pohod, a to znaci i kvalitetnija obuca i odeca kao i prateca oprema za planinarenje, pogotovo u letnjem periodu kad ima i zmija otrovnica. U svakom slucaju vredi otici i videti tu lepotu.

  15. DjordjeNis kaže:

    KACA sto se vasih pitanja tice,a koja pretpostavljam da zanimaju i ostale, odgovori su sledeci:
    1.Lazarev kanjon je spomenik prirode prve kategorije i pod zastitom drzave je. Zasto bas on? Pa… zbog svojih izuzetnih lepota, fenomenalnih vidika, mnogobrojnih slapova u samom kanjonu, jedinstvenog viseceg mosta… I dosadasnjeg skoro neprimetnog uticaja coveka na to dobro.
    2.Put do tamo je u najvecem delu dobar, nema brige oko mogucnosti da se npr. osteti auto, posto je put do tamo u potpunosti asfaltiran, a na ulazu postoje dve velike table, tako da se ne moze promasiti.
    3.Ulaz u pecinu i 45-o minutni obilazak se placa 200 din.
    4.Najblizi restoran i civilizacija generalno je na 4.5km od kanjona u selu Zlot, restoran ima, tj. cuo sam da ima i smestaj, ali mi uvek boravimo u satorima tako da ne mogu sa sigurnoscu reci kakav je.
    5.Skoro sam vodio grupu ljudi iz jednog Niskog udruzenja tamo, bilo je i dece i mogu vam reci da je potpuno bezbedno za njih. Nema strmih provalija, neobelezenih prilaza i slicno…
    5.U pitanju je Lazareva reka, a sto se ugrozenih vrsta tice to su suri orao, sivi soko, jedna vrsta sove i jedna vrsta slepih miseva- ne znam tacno njihova imena.
    Ako otkucate ime kanjona naci cete dosta informacija na netu o ovom spomeniku prirode, sa dosta slika, sto ce vam sigurno koristiti.

    • kaca kaže:

      Hvala na informacijama, mada smo ostali uskraceni za podatak koji Lazar je u pitanju i zasto bas po njemu? Hvala.

  16. DjordjeNis kaže:

    Hvala za pohvale Natasa, nisam ja neki autor, ja ipak imam tek nepune 23 godine, treba jos malo prakse za ove tekstove… :)

  17. NATASAS kaže:

    Kakav predivan putopis. Sve pohvale Vama, kao autoru i prepoznatljivom postovaocu prirode i njenih lepota.
    Istocna Srbija, kao i cela Srbija, bogata je lepotama, narocito resursima koji su, nazalost, nepravedno zapustani decenijama. Istocna Srbija, pored vidljivih i jasnih kapaciteta koji se mogu iskoristiti, ima i onu mistiku, koja jos vise privlaci i mogla bi se lepo ukombinovati sa ostalim sadrzajem kako bi se popularizovao i turisticki iskoristio ovaj biser Balkana.

  18. miki1506 kaže:

    Priznajem da nisam znao da nešto ovako kod nas postoji. Posle ovog teksta ću ga sigurno obići. Očigledno je da se kod nas ne radi dovoljno na propagiranju potencijalnih turističkih destinacija, jer ako ja nisam čuo za ovo sigurno nije čuo ni neki Englez koji bi svojim dolaskom potrošio neku funtu u Srbiji. Izgleda da mi imamo visok životni standard i da nam nisu potrebne devize od turizma!

  19. Goran Seles kaže:

    Mnogi od nas jurcaju po inostranstvu i ne znajuci za ovakve bisere koji postoje kod nas.I da znaju nisu ih obilazili jer nisu atraktivna.I ovo mesto je samo jedno od mnogih koje imamo.Treba ovakvo nesto samo doziveti i nikad ne zaboraviti.

  20. kaca kaže:

    Potpuno se slazem sa vama da jako malo znamo o prirodnim lepotama nase zemlje, a i ono sto je poznato prepusteno je zubu vremena usled nepostojanja bilo kakve strategije drzave o zastiti prirodne sredine i turizmu. Verujem da mnogi ljudi unapred odustaju od prelepih destinacija zbog losih puteva i nepostojece infrastrukture koji bi pospesili posetu ovakvim mestima.
    Kako bi bili kompletno informisani molim vas da tekst dopunite odgovorima na sledeca pitanja: zasto bas Lazarev kanjon? kakav je put do tamo? da li je lepo obelezen prilazak kanjonu? da li se placa ulaz u pecinu sa vodicem? kakav je smestaj u blizini? ima li restorana? da li deca mogu da se povedu i kog uzrasta? koja reka je u pitanju? koje su to ugrozene zivotinjske vrste?

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

  1. Komentari ne smeju sadržati psovke, preteće, rasističke, vulgarne, šovinističke ili na bilo koji drugi način uvredljive poruke.
  2. Molimo posetioce Oceni portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
  3. Zabranjeno je lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
  4. Redakcija Oceni ima pravo da ne objavi komentare koji nisu saglasni sa pravilima 1, 2 i 3.
  5. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Oceni.rs a autor samim činom slanja komentara potvrđuje da je upoznat sa Uslovima korišćenja i da je sa njima saglasan.
  6. Komentarišite proizvod, uslugu ili temu članka uopšte samo ukoliko imate lično iskustvo. Možete komentarisati i kvalitet samog članka i to koliko Vam je autor ovim člankom pomogao da potvrdite ili promenite mišljenje o temi kojom se članak bavi. Nemojte slati generičke komentare "super je", "divno je", "baš je dobro" i sl.. Takve komentare više nećemo objavljivati. Nemojte kao komentare slati podatke ili činjenice koje je autor već napisao u samom članku. Ni takve komentare nećemo objavljivati. Postoji i drugi način da se poveća stanje Oceni.rs kredita, pisanjem sopstvenih članaka.