Drvengrad, Mećavnik – Mokra Gora

Suprug i ja smo tokom boravka na Zlataru između ostalog obišli i čuveni Drvengrad – Mećavnik na Mokroj Gori, u javnosti popularan zbog njegovog tvorca reditelja Emira Kusturice. Ono što me je uvek privlačilo da posetim ovaj grad je izjava Emira Kusturice koju sam pronašla u nekim novinama gde kaže: „Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad.“

Drvengrad je dobio status grad-hotel sa četiri zvezdice. Smešten je na brdu Mećavnik, i baš je na velikoj visini, u šta ćete se uveriti ukoliko auto parkirate u podnožju i krenete pešice dugačkom strmom ulicom koja vodi do njega. Mi smo ipak po savetu meštana otišli kolima do samog Drvengrada i na prostranom ali prepunom parkingu pronašli mesto.

Ogromna drvena ograda okružuje čitav grad. Na ulazu ćete naići na ogroman stari top, kupujete ulaznicu koja je prošle godine koštala 150,00 dinara i ulazite… Tog trenutka vam se čini da živite u nekom drugom svetu i veku… Na prvi pogled veoma fascinantno, nezaboravan prvi utisak. Prvo na šta nailazite sa desne strane je pano za fotografisanje, možete se slikati tj. staviti svoje lice u okvir namenjen za likove srpskih mladenaca i tako ovekovečiti sebi uspomenu sa Mećavnika.

Bez obzira na veličinu Drvengrada prvo što će vas nasmejati i oduševiti su ulice, odnosno nazivi ulica. Idete ulicom Ive Andrića, inače glavnom ulicom Drvengrada. Pored nje ćete videti i obići još mnoge krivudave uličice koje se protežu između divnih drvenih kućica: ulica Matije Bećkovića, Ernesta Če Gevare, trg Nikole Tesle zatim trg Nikite Mihalkova, ulica Dijega Maradone, Džoa Stramera, Miodraga Petrovića Čkalje, Feredika Felinija, Bergmana, Džima Džarmuša, Brus Lija i Srbima jedna od najdražih- ulica Novaka Đokovića! Ima još mnogih drugih, veoma dosetljivih. Duž glavne ulice zapazićete razne interesantne figure smešnih ljudi odnosno ljudskih glava. Ima nekoliko parkiranih automobila-eksponata među kojima i veoma simpatični crveno-beli trabant specijal karavan.

Videćete da Drvengrad predstavlja čitav grad u malom, koji se sastoji iz kompleksa brvnara ali sadrži sva gradska obeležja. U pravcu ulazne kapije nailazite na predivnu malu drvenu pravoslavnu crkvu, posvećenu Svetom Savi, sa velikim drvenim zvonikom pored. Put kojim prolazite u centralnom delu Drvengrada je popločan sečenim starim ispucalim drvenim pragovima sa železničkih pruga. Dok hodate glavnom ulicom sa leve i desne strane vam se ređaju mnogi sadržaji karakteristični za ovo mesto. Nailazite na hotel Mećavnik, recepciju, restoran domaće kuhinje Lotika, restoran Viskonti, kulturno-sportski centar Prokleta avlija sa teretanom, zatvorenim bazenom, saunom, sportskom dvoranom, diskotekom, bilijarom i bibliotekom.

Ono što se meni posebno dopalo je galerija slika Macola, koja se prostire na dva sprata male drvene kuće. Na gornjem delu su umetnička dela na prirodnom svetlu, a u podrumskom delu vlada potpuni mrak u kom dominiraju isključivo šljašteći, fluorescentni delovi sa figura i slika.

Veoma interesantna je poslastičarnica Anica sa domaćim kolačima, slanim pitama, limunadom, bozom i domaćim prirodnim sokovima. Ovde vam preporučujem sok od višnje nazvan Draža Mihajlović Čiča čiji će vas ukus i finoća oduševiti, kao i preukusne tufahije. Imate dosta sokova u ponudi nazvanih po mnogim zanimljivim ličnostima. Sećam se još i soka od maline koji nosi ime Che Guevara. Veoma simpatična, jedinstvena i interesantna ideja, jer vas ovo prosto mami da popijete još po neki sok. Dok prolazite ulicom Ive Andrića naići ćete na bioskop Stenli Kjubrik – Andergraund (smešten pod zemljom), mi na žalost nismo imali vremena da odgledamo projekciju (Sjećaš li se Doli Bel) i baš nam je žao…

Svuda su kućice namenjene za smeštaj gostiju, svuda se vijore oprani stari karirani čaršafi, jastučnice, stolnjaci. Kuće, ograde i sve je toliko lepo, radosno, živopisno, naivno a duhovito iscrtano i obojeno tako da će vam sigurno izmamiti osmeh, jer ovde se i kuće smeju. Ispred svake kuće imate po neku stolicu i sto za odmor i kaficu, a iza svake se pruža neverovatan pogled na okolna brda, planine i šume.

Čak iz jednog dela Drvengrada direktno gledate na prelepu stanicu Jatare kroz koju prolazi pruga uskog koloseka- Šarganska osmica. Ušli smo u par otvorenih kućica koje imaju divno išarane zidove jarkim bojama, drvene krevete, stolove i stolice iscrtane cvetovima, a po zidovima ćete videti veoma duhovite umetničke slike. Svuda se prostiru lepi, uredno podšišani zeleni travnjaci koji još više ulepšavaju ovaj krajolik. Naići ćete i na stari mlin koji je zadržao potpunu autentičnost starog vremena iz kog datira sa kompletnom „mašinerijom“ za proizvodnju brašna.

U jednom delu nailazite na Drvengrad u malom, odnosno drvenu maketu celog grada koja je veoma interesantna turistima jer svakog momenta možete pogledati ceo grad iz ptičje perspektive, a da ste i dalje čvrsto obema nogama na zemlji. To je momenat da obratite pažnju da li ste sve obišli jer će vam ovako biti najlakše. A verujte da ćete lako nešto zaobići! Oči same vode gde ih najviše nešto mami, jer od toliko interesantnih stvari ne znate gde ćete pre otići i u koju ulicu skrenuti…

Ceo Drvengrad je napravljen na brdu, načinjen je iz više nivoa, odnosno često silazite naniže i penjete se naviše drvenim stepenicama. U prikrajku Drvengrada, ispod kongresne dvorane, nailazite na groblje loših filmova gde ćete naići na prvi „sahranjeni“ film, holivudski hit „Umri muški 4“. Videćete i zatvor „Humanizam i renesansa“ sa veoma poznatim zatvorenicima – Džordžom Bušom i Havijerom Solanom iza rešetaka. U jednom delu su smeštene bakice u narodnim nošnjama sa svojim simpatičnim tezgama na kojima ćete naći suvenire, domaće džemove, med, sir, ručni rad, vunu, džempere… One tu pletu i heklaju pred vama, ne gube vreme. Veoma su gostoljubive, ljubazne i simpatične.

Što tiče cena celokupne usluge u Drvengradu mogu reći da jeste skupo, ali kad dođete ovde to verovatno i očekujete… Jedino što nije skupo, po mom ličnom mišljenju, je cena te ulaznice za obilazak. Pred sam kraj sreli smo i samog Emira Kursturicu koji je šetao svog SOP-a. Sve u svemu utisak je odličan, ovo mesto stvarno treba obići i videti šta mi sve u Srbiji imamo i da na to trebamo biti ponosni! Odvojite bar jedan dan za Drvengrad i nećete se pokajati, jer ćete doživeti predivno iskustvo koje ćete dugo pamtiti.

Kako da ocenite članak i temu kojom se bavi?

Drvengrad, Mećavnik - Mokra Gora, 4.7 out of 5 based on 28 ratings



Ovaj unos je objavljen pod Putovanja. Zabeležite stalnu vezu.

23 reagovanja na Drvengrad, Mećavnik – Mokra Gora

  1. Darija kaže:

    Ko je posetio Staro selo u Sirogojnu (muzej na otvorenom) nece bas pasti na teme, ali verujem da strance ostavlja bez daha svojom toplinom i neposrednoscu.
    Mecavnik je na prelepom mestu, okruzen mocnim brdima, okupan suncem i opkoljen visokim cetinarima. Drvengrad je prvenstveno trebalo da bude Kusturicin (novi) dom, a onda je porastao u autentican sadrzaj koji treba da ponudi smestaj i prijatan boravak gostima Kustendorfa, brojnih izlozbi (koje se ovde organizuju) i ljubiteljima skijanja (u neposrednoj blizini se nalaze ski-staze).
    Za obicnu posetu, koja podrzumeva predah uz pice ili kafu, vam ne treba vise od sat ipo da sve natenane obidjete. U periodu kada sam ga ja posetila (druga polovina septembra) bile su aktuelne djacke ekskurzije i to mozda nije najbolji period da odsednete u kucicama, jer bukvalno nemate nikakvu privatnost (posetioci svuda imaju pristup). Ima vodenicu bez potoka, mlekaru u kojoj ne mozete da vidite kako se na starinski nacin prave sir/mleko/kajmak i pekmezaru u kojoj niko ne pravi pekmez, ali i frizerski salon koji radi?! Klince do 7 godina mozete ostaviti u obdanistu. Smestaj nudi savremenu udobnost u etno duhu i sve je besprekorno cisto. Odusevilo me je sto imaju biblioteku i knjizaru. Cini mi se da zaposleni nisu bas najbolje organizovani i po meni bi trebalo da nose uniforme. Ulaz je 250 dinara. Pretpostavljam da je ovde zimi prava bajka, ali treba rezervisati smestaj bar par meseci unapred. Prilaz iz pravca Zlatibora bi mogao biti i bolje obelezen, dok je dolazak Sarganskom osmicom sigurno dozivljaj koji se ne zaboravlja.

  2. pripejd kaže:

    Jedno od retkih mesta koje nenametljivo odise autenticnoscu i toplinom. Toliko neusiljeno podseca na srpska domacinstva, a uz to, pruza sav luksuz koji se moze zamisliti na odmoru…

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

  1. Komentari ne smeju sadržati psovke, preteće, rasističke, vulgarne, šovinističke ili na bilo koji drugi način uvredljive poruke.
  2. Molimo posetioce Oceni portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
  3. Zabranjeno je lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
  4. Redakcija Oceni ima pravo da ne objavi komentare koji nisu saglasni sa pravilima 1, 2 i 3.
  5. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Oceni.rs a autor samim činom slanja komentara potvrđuje da je upoznat sa Uslovima korišćenja i da je sa njima saglasan.
  6. Komentarišite proizvod, uslugu ili temu članka uopšte samo ukoliko imate lično iskustvo. Možete komentarisati i kvalitet samog članka i to koliko Vam je autor ovim člankom pomogao da potvrdite ili promenite mišljenje o temi kojom se članak bavi. Nemojte slati generičke komentare "super je", "divno je", "baš je dobro" i sl.. Takve komentare više nećemo objavljivati. Nemojte kao komentare slati podatke ili činjenice koje je autor već napisao u samom članku. Ni takve komentare nećemo objavljivati. Postoji i drugi način da se poveća stanje Oceni.rs kredita, pisanjem sopstvenih članaka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Pre klika na dugme Predaj komentar uključi ovu opciju ukoliko želiš da na svoju mail adresu dobiješ notifikacije o novopridošlim komentarima na ovaj članak

Možete se prijaviti da dobijate notifikaciju o novopristiglim komentarima na ovaj članak.
To možete uraditi tako što ćete svoju email adresu uneti OVDE.